Stupovi na spliskoj Rivi stoje ka velike nakaze

Bilo je to krajen šezdesetih i početkon sedandesetih godina prošloga vika. Mladost je svaku večer odila na Pjacu, a Pjaca se nediljon ujutro primištala na Rivu, Dobro, znala je spliska mladost điravat Rivon i druge dane u nedilji, ali baš svaku nedilju ujutro, osin liti, kad se išlo namore, Riva je bila puna mladoga svita. Srednjoškolaca i studenata. Tad je Riva, kako bi današnji mladi svit reka - bila in!

Malo po malo, nesta je običaj da se uvečer ide na Pjacu. Riva je još živnila. Ni blizu onako ka prije, ali imalo se i tad na Rivi šta vidit. Pogotovo ako bi subota svanila okupana suncen. Tad bi Riva bila najlipša manekenska pista na svitu. Sa spliskin lipoticama u ulozi najlipših manekenki...

E, a onda je nikome palo na pamet: Riva se mora priuredit! I bilo je vrime...Tad san, virujen ka i največi dil svita, prvi put čuja za tehnobeton. I za to da će se Riva pokrit tin tehnobetonon....Učas su se javili spliski kamenoljupci koji su skoro kamenovali one šta su odlučili da na Rivi gazimo po tehnobetnonu, a ne po kamenu. Zamalo je izbija spliski građanski rat...

Za svetoga Duju je otvorilo Rivu. I ono o ćemu su se Spliićani jedino karali - kamen ili tehnobeton više niko nije spominja. Sad su u prvi plan, ka glavno ruglo Rive, izašli oni nakaradno nakazni stupovi. Govorilo se i pisalo da će ih ispilat...A eno ih još na Rivi. Onako gadni dominiraju Rivon, pari mi se da svaki od njih glumi kampanel svetoga Duje...

Sveti Duje, kad ne more niko drugi, ajde ti spasi svoj Split i njegovu Rivu. Učini mirakul: makni s Rive ona višala! Dok se na njih ko ne obisi od muke...

Slobodna Dalmacija

Piše: Miloradi Bibić Mosor