Novitade SPLIČANI PIŠU O GRADU I NJEGOVIM PROBLEMIMA Milorad Bibić Mosor: Bidni Marjan
Novitade
Milorad Bibić Mosor: Bidni Marjan
Zadnja izmjena (Ponedjeljak, 21 Travanj 2008 09:27) Ponedjeljak, 21 Travanj 2008 09:26
Sićan se ka da je bilo jučer, iako je od toga prošlo čipon 48 godina. Bija san prvašić i naša učiteljica Mirjana Mladin vodila je svoj 1.C razred Osnovne škole „Bratstvo-jedinstvo“ na izlet, lipo na Marjan. Tamo smo se svi skupa slikali na Prvoj vidilici. Tad nan je naša učiteljica rekla: „Djeco draga, mi smo na Marjanu, a Marjan je najljepši ukras našega grada!“.
Čin san doša doma, reka san materi i ocu: „Znate li vi da je Marjan najliši ukras Splita? To nan je rekla naša drugarica učiteljica.“ Pogledali su me, biće rekli u sebi: „Ajmo mu i mi ništo reć o Marjanu!“ Onda je otac, obalni radnik iz Luke i skladišta, reka: „Sinko, mi Vlaji smo Marjan zvali Mrljan, a onda su nas, doli na đigi, oni batelanti, šta su fetivi Splićani, ka Duje Devivi i Vinko Reić, naučili da se Marjan ne zove Mrljan nego Merjan! Jesi li zapantija: nije Marjan nego Merjan!“ Mater je skočila: „Aj, pusti maloga, ako mu je učiteljica rekla da se zove Marjan, onda neka zapanti Marjan. Šta ga ludiš!“ I još mi je napomenila: „Marjan nije samo najlipši ukras, nego i ponos. Onda nan je u školi učiteljica rekla da je Marjan važan Splitu ka pluća čoviku. Nisan zaboravija: ukras, ponos i pluća!
Slika strave
Prolazile su godine, od diteta san posta muškić, prvi put sa čuja da niki u čiribimbu idu na Tursku kulu, a oni hrabriji lipo na Marjan. Pa nan je pomorac barba Vele Mardešić, šta smo ga zvali mornar Vili, reka i ovo. „Marjan je najveći kažin u Splitu!“ Nisan zna šta znači rič kažin, a onda san čuja da je to misto di se čine „one stvari“. Dobro: ukras, ponos, pluća, kažin. Onda san doša u Gimnaziju „Vladimir Nazor“ i profesor gimnastike Dušan Đorđević nan je objasnija: „Marjan je raj za sve spliske sportaše!“ Znači: ukras, ponos, pluća, kažin, raj! I tako, kako san vata godine, Marjan je postaja, zapravo – sve! Sve najlipše, najbolje, naslađe, najzdravije šta Split ima...
I onda nikidan, u sridu 15. četvrtoga, čipon kad bi mi pokojni otac, da je živ, profešta okrugli stoti rođendan, doša mi je prijatelj i kolega, ne samo iz Slobodne Dalmacije nego i po frizuri Feđa Klarić i razbija mi sve ono lipo šta san u svojih 55 godina naučija o Marjanu. Reka mi je: „Vidi ove slike, ovo su slike strave, vidi šta je došlo od Marjana!?“ Zgrozija san se, pita san ga: „Feđa, jel' ovo zajebaješ!?“ Jesi ovo snimija di drugo, u nikoj šumi u Lici, a ne na Marjanu!?“ Feđa se, ovi put nije zakleja ka obično: - „Daboda mi kosa opala ako lažen“ – nego: „Časna rič, sve je snimljeno na Marjanu. Evo, pogledaj ovu sliku, ovo ti je ispod Svetog Nikole, doli prema Vidilici, vidiš da se vidi Split, pogledaj ovu rupetinu...“ Nije bilo druge nego zaputit se na Marjan i vidit šta se to dogodilo od spliskog ukrasa, ponosa, kažina, od spliskog raja!
Muka i tuga
Debelih četiri ure špartanja Marjanon pritvorili su se u veliku muku i tugu. Već godinama san na Marjanu baren 200 puti godišnje, ali sad, kad san tamo, onda sve manje trčin, a sve više koračan asfalton ili trim stazon. A u utrobi Marjana nisan bija ima oho-ho godina. Šta sve u utorak nisan vidija, majko moja mila!? Od Splinutskih vrata do Instituta bilo je baren sto govana. Uglavnon pasjih, ali i onih od čovika. I samo četiri, pet potrošenih golduna. Svitu moj, skužajte šta ću sad bit prost, ali moran van reć šta mi je tad palo napamet: „Marjan više nije kažin Splita! Po njemu se sad više sere nego šta se na njemu jebe!“ Počeja san se penjat od Instituta prema Sveton Jeri i Betlemu...Ajde, tamo je na asfaltu bilo sve u redu. Tako i do Sedla i do vrja Marjana. A onda san počeja ić malo cik-cak, ne skroz utabanin stazama. Jednon riči: katastrofa!
Evo ovako....Slomivene šentade, odlomljene grane, čak i cila debla...Urušeni zidovi, velike stine na stazama...A ono od Svetoga Nikole do Prve vidilice, ona rupetina na podu, ajme majko“ Pa puste najlonske kese, ispod Sela kutije od pašteta i drugih konzervi, staklene i plastične boce...Jedan veliki blatobran od auta poviše Gospe od Sedan Žalosti...Pa nike kašete, jedna velika ploča armiranog stakla....Pa nikoliko puknutih skalina...Pa jedan pravi pravcati kantunal iza zida od Židovskoga groblja, tamo prima Zoološkon vrtu...A ZOO Marjan da ne spominjen...Bidne beštije koje u njemu žive...Neću više. Da i vama ne dođe muka....
Znan da Marjan ima jednog dobrog čovika koji, koliko znan, brine o tome da na onin najvažnijin marjanskin putevima bude sve čisto, njemu kapa doli. Al onda san se iša malo informirat, rekli su mi da o Marjanu brinu Parkovi i nasadi, Društvo Marjan i nika Ustanova za održavanje Marjana. Ne znan je li to istina, ali nisan tu brojku pročita pa da san falija za jednu nulu, da se radio o 600ijada. Čuja san čovika da mi govori: šest milijuni kuna! Šest miljuni, a Marjan izgleda ovako kako je izgleda 15. četvrtoga ove godine!? Ovako kako ga je Feđa Klarić slika, a vi to sad vidite u novinama...Bidni naš Marjan! Reću samo to i ni rić više!
Di nestaje šuma!?
Svaki put kad iz grada pogledan Marjan, pari mi se da je na njemu sve više crvenih krovova, a sve manje šume. I da šuma ulazi u se, a krovovi se penju prema vrju Marjana. Znan, znan, sve je to po propisu. Sve je to po GUP-u, MUP-u, SUP-u, PUP-u, kako li s već ti UP zove...To je oo šta najviše boli. Sve koji Marjan vole!
Piše: Milorad Bibić Mosor
Marjan - ograda na granicama park šume (nove slike 25.02.2008.)
Pogledaj video:
Zidjan kuću u Varošu i na MarjanuOj Marjane, Marjane, samotna planino