NE PLAČI GRADE MOJ
Na obali tvoga mora
zaplakala duša ova
kad došla je na svit,
ispod ovog neba plava
o kojem drugi mogu samo snit.
Opilo me sunce tvoje,
zavelo me more plavo
dobri ljudi i kamen bili
dok korake prve
činilo je dite
po tvojoj rivi.
Sad krade dušu tvoju
neki čudni svit
al u meni zauvik živi
oni moj Split
Dušu cipa
svaka ploča šta je na te slažu,
svaki kamen šta ga lome, a
ne čuju tvoj vapaj
dok Svetoga Duje zvona zvone.
Ne plači grade moj,
dok dice tvoje ima,
dušu tvoju ukrast nikad neće
jer ti živiš duboko u njima
Na obali tvoga mora
zaplakala duša ova
kad došla je na svit,
ispod ovog neba plava
o kojem drugi mogu samo snit.
Opilo me sunce tvoje,
zavelo me more plavo
dobri ljudi i kamen bili
dok korake prve
činilo je dite
po tvojoj rivi.
Sad krade dušu tvoju
neki čudni svit
al u meni zauvik živi
oni moj Split
Dušu cipa
svaka ploča šta je na te slažu,
svaki kamen šta ga lome, a
ne čuju tvoj vapaj
dok Svetoga Duje zvona zvone.
Ne plači grade moj,
dok dice tvoje ima,
dušu tvoju ukrast nikad neće
jer ti živiš duboko u njima
Ne plači ti što ponosito stojiš
stoljećima dugo, dugo,
dok pokrivaju te
hladnom pločom svoga srama,
ka feniks uskrsnut ćeš
iz pepela svojih rana
stoljećima dugo, dugo,
dok pokrivaju te
hladnom pločom svoga srama,
ka feniks uskrsnut ćeš
iz pepela svojih rana
Danijela V.
